Savršena grmljavina
Pravi zvuk sveta zvuči kao oluja i nevreme.
ledao sam nevreme koje se spremalo, bilo je jutro i od tamnih oblaka jutro se proteglo tokom čitavog dana. Izgledalo je kao doba večnog jutra, u zemlji neizlazećeg sunca. Vreme kao da stoji tada, čekajući da dan osvane i krene dalje. Ja sam
hvatao reči i čekao da se poslože u čitljivu rečenicu, ali je zastoj i mene ulovio i ja sam zaspao. Probudio sam se naglo u nevremenu zbog nekoliko grmljavina od kojih se mrtvi bude. U sobi su stvari podrhtavale od snažne grmljavine, i na prozoru je kiša zapljuskivala kao da je prozor bio do pola pod vodom. Osvrnuo sam se ka električnoj pisaljki i pomislio da bi ovo možda mogao da bude divan dan i uvod za početak bloga.
osecaj | 29 Septembar, 2020 23:54
Posted in
Poglavlje - Tama.
Dodaj komentar: (2).
Permalink
«Next post |
Previous post»