Menu:

Ostrvo u kolotečini

 Vreme prestaje kad postane iluzija.

 

ostoji mesto u vremenu koje se vraća kao broj na časovniku nad kojim se kazaljka nadvije kao putokaz i gde se zaustavi. Obično se tamo nađem stojeći kao na vrhu grebena sa pogledom ka pučini dok talasi naleću kao divlji konji i razbiju se o stenama u jata ptica nada mnom. Zbog prirode mog posla često budem nasukan na toj obali pustog ostrva okružen beskrajnim okeanom vremena. I uhvaćen momentom u daljini zamišljam mesto gde bih mogao da postojim. A to je teško naći. Jer gde god pogledam vidim samo vrtloze kolotečine i rutine, puteve kojima ljudi i vozila idu u krug, kružni tok dnevnih obaveza i delatnosti, društveni propisi i zakoni, tradicionalne norme, dogme, obredi i verovanja, ustaljeni socijalni poredak, programi za svaki uzrast i doba života, ponavljanje istorije, ponavljanje događaja, ponavljanje istog dana, časova i momenta,... I dok minuti nemilosrdno udaraju u odron na kojem stojim, izgleda kao da je lako skočiti sa njega. Uvek izgleda kao da je samo jedan korak dovoljan da se prekinu lanci civilizacije. Na šta zatvaram oči. I dopuštam mašti, fantaziji i metaforama da grade i održavaju ostrvo gde je moj duh slobodan da bude ono što mu je po prirodi dato i namenjeno. Pre svega biti slobodan.

osecaj | 27 Oktobar, 2020 01:25

Posted in Poglavlje - Tama. Dodaj komentar: (0). Permalink

Magline iz mraka

 Put ka sećanju vodi kroz zaborav.

šao sam putem kojim idem svakog dana. On vodi kroz deo šume koja se proteže niz strmo brdo duž podnožja do samog puta, i svojim krajem tu obuhvati put u svojoj senci. Taj deo šume je okrenuo leđa suncu i leži u večnom hladu, u senci i mraku, zajedno sa putem koji se tu zadesio. Obično prolazim ujutru tuda, ali ovaj put dan je kasnio zbog duže noći, i mrak je vladao celim putem. Sve do dela gde se ulazi u prostor među drvećem. Tamo je takođe trajao mrak, kao i obično, i nije bilo razlike na putu. Negde na sredini tog dela sam se sudario sa maglom kao sa oblakom od jastuka. Videlo se jutro ka izlazu koje se probijalo iza drveća i gde je konačno svićalo, ali kad sam izašao iz šume svet je bio čitav poplavljen u toj magli. Bio je nesaglediv, i nepoznat. Kao izbrisano sećanje iza kojeg su ostale samo beline i blede naznake u daljini. Visili su vrhovi nad maglinama kao izlomljeni odlomci sveta kojeg sam nekad poznavao. Iako sam instinktivno hteo da stanem, ja sam inertno nastavio putem, nadajući se da će me put eventualno izvesti iz magle, ali sam osećao kako neizbežno tonem u magli i zaboravu, zajedno sa njim.

osecaj | 19 Oktobar, 2020 00:54

Posted in Poglavlje - Tama. Dodaj komentar: (0). Permalink

Osećaj

Ono što budi ljude je nešto velikodušno.

 

robudio sam se jutros. I kao ponekad, probudio sam se nešto ranije nego što bi trebalo. Pre uma, tela i sveta. Kao u svetu između svetova, gde žive bića duhova i duše. Tako sam i ja postojao. Kao osećaj koji je neko probudio, poput ljubavi, samo bez svesti i razuma, i koji se tako oseća kao po prvi put. Ostao je taj obris nečega što me je probudilo u uglu pogleda dok je odlazilo ka prigušenoj svetlosti, i kako se svest probijala postalo je obično svetlo sa prozora. I osećaj je ostao zatrpan kako su se druga čula počela buditi. Ubrzo nije ostalo ništa od toga, i svet je prešao u ovaj još jedan običan dan. Sve je teklo uobičajeno i život je nastavio svojim tokom. Ponekad, takođe, ostanem zaglavljen tamo, između svetova, i to danima. Onda kad odbacim svet, i svest, i svoj razum samo da ostanem tamo, u tom trenutku. I tren postane dan. Ali kad to pokušam da slikam, ili opišem, da to podelim sa drugima; ono ne zahteva ništa od toga, već samo to da postojim u njemu. Jer nema mesta ni vremena nizašta drugo, kao da nema ništa važnije od toga, od istine i ljubavi. I zahvalnosti što me je probudilo.

osecaj | 11 Oktobar, 2020 00:01

Posted in Poglavlje - Svetlost. Dodaj komentar: (0). Permalink

Ostaci leta

 Svet je teži za jedan par leptirovih krila, i lakši za jedan uzdah.

 

uvao je vetar nekoliko dana, i danas je prestao. Ali je oduvao deo sveta, kao da je oduvao leto, odneo je mirise i boje, i kao posle poplave ostavio samo tragove za sobom. Na mestu gde radim bilo je puno tog nanosa i taloga. Lišće i suvo cveće nakupilo se na preprekama i ćoškovima sa perjem i granjem, i drugim ostacima leta. I kao na kraju sveta odakle se u daljini još vidi leto koje je odlazilo, stajao sam u njegovim bledim senkama koje su rasle nada mnom, i dok se udaljavalo i nestajalo na horizontu mislio sam da je leto samo otišlo dalje svojim putem, ovde su sada ostale samo senke i tama. Ostao je mrak koji se polako skupljao iz senki oko mene. Ali pre nego što sam otišao primetio sam jednog leptira među gomilama, ležao je mirno na zemlji sa belim papirnim krilima. Mislio sam da je još jedan omen proteklog leta. Posegao sam pažljivo i dohvatio ga za jedno krilo u prstima. I kad sam ga podigao sa zemlje kao da je hteo da poleti, ali njegova se krila izlomila i zamahnula još jednom dok su padala ka zemlji. Prepoznao sam taj trenutak, sa uzdahom, kao mesto u vremenu gde se zaokružuje put. Na svoj način čaroban i začaran, jer sa njega kao da nema izlaza. I početak svakog kruga obično počinje onim misterioznim većim uzdahom.

osecaj | 05 Oktobar, 2020 00:29

Posted in Poglavlje - Tama. Dodaj komentar: (0). Permalink

Savršena grmljavina

 Pravi zvuk sveta zvuči kao oluja i nevreme.

 

ledao sam nevreme koje se spremalo, bilo je jutro i od tamnih oblaka jutro se proteglo tokom čitavog dana. Izgledalo je kao doba večnog jutra, u zemlji neizlazećeg sunca. Vreme kao da stoji tada, čekajući da dan osvane i krene dalje. Ja sam hvatao reči i čekao da se poslože u čitljivu rečenicu, ali je zastoj i mene ulovio i ja sam zaspao. Probudio sam se naglo u nevremenu zbog nekoliko grmljavina od kojih se mrtvi bude. U sobi su stvari podrhtavale od snažne grmljavine, i na prozoru je kiša zapljuskivala kao da je prozor bio do pola pod vodom. Osvrnuo sam se ka električnoj pisaljki i pomislio da bi ovo možda mogao da bude divan dan i uvod za početak bloga.

osecaj | 29 Septembar, 2020 23:54

Posted in Poglavlje - Tama. Dodaj komentar: (0). Permalink

Čestitamo

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.

osecaj | 27 Septembar, 2020 11:59

Posted in Generalna. Dodaj komentar: (0). Permalink