Menu:

Nedostajući delovi

Svet u oku oluje.

 

kupljao sam lišće sa staze. Drveće sa kojeg pada se štedljivo trošilo, ostalo je nekoliko poslednjih i upornih listova na njima koji su istrajali u pozamaklu jesen. I bilo je hladno. Nebo kao da je zauvek izgubilo sunce i umesto svoda nada mnom se prostirao hladan sivi bezdan. Magla se nadvijala nad stazom i trajala je umesto vremena. Lišće je beživotno padalo kroz maglu i ležalo na stazi kao usahlo sećanje i zaborav. Kao da sam stajao u tihom centru oluje u kome su padale krhotine iz sveta iznad oblaka, a između je magla kao crna rupa konzumirala svet i život iz svega što bi novo naišlo. Do mene je padalo kao osušeno lišće koje nisam mogao da prepoznam. Samo su zgorela pisma i pepeo dospevali iz sveta nada mnom. I ja sam ih sklanjao zajedno sa ostalim lišćem u zaborav. Poneki list bi pao sa nedogorelim krajem i ja sam pokušavao da sastavim sliku od nedostajućih delova. Nalazio sam delove sa jarko žutim opekama i sa tamnije izgaranim potezima. Izgledalo je kao osunčano sećanje u kome se svetlost probila na delovima koji su falili. Kao da je iznad oblaka sijalo sunce u svetu između sna. Samo miljama svetlostnih godina daleko od tame u kojoj sam stajao.

osecaj | 30 Decembar, 2020 00:25

Posted in Poglavlje - Svetlost. Dodaj komentar: (1). Permalink
«Next post | Previous post»

Comments

Leave a Reply

Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me