Golo drveće
Sve što ima kraj, ima početak.
utujem istim putem svakog dana, u istom satu, i u istom minutu čak. Ali na putu to skoro nikad ne izgleda isto. Promena sezone je promenila raspored sunca, oblaka i svetlosti. Prolazilo je još jedno jutro na putu gde sam posmatrao male promene koje su preletale kraj puta. U stvari sam pokušavao da zaboravim gde odlazim, jer sam podsvesno znao gde me put vodi, i intuicija mi je kao i svakog puta govorila da idem pogrešnim putem, i odvlačila mi pužnju. Moje misli su ipak padale na golom drveću kao u paukovoj mreži, i tu su završavale. Sunce se ponekad proziralo kroz mrežu kao kroz žičanu ogradu sa ponekim delom predela koji se ukazivao kao nedostižan prostor slobode. Ali nije izgledalo kao sloboda kad sam prošao kroz jedan deo gde je drveće bilo razdvojeno kao proboj na ogradi. Drveće je tu bilo golo i bez grana, i sa njih su se vrane razletale sa krikom. Ispratio sam pogledom prostranstvo u daljini koje je bilo prekriveno maglom kao sa paučinom. Zvuk vrana se gušio u toj daljini dok sam se udaljavao, ali moje misli su nastavile dalje kroz proboj. Znaš kad sve izgubi smisla, bez svrhe života, ona bolna neostvarena nadanja koja su izgubila veru, propuštene šanse i bespovratno izgubljeno vreme, pokušaji koji su naveli na pogrešno skretanje. Sve što je dovelo do mesta na kraj puta, gde se sve završava, i ono šta ostaje nakon promašenog puta. I to je sve, a nema ničeg. Pomislio sam da je to ono što se dešava kad dođeš na kraj puta,... Jer kad sam vratio misli natrag na put koji je nastavljao dalje, izgledalo je kao da sam prošao kroz kraj puta.
Posted in Poglavlje - Svetlost. Dodaj komentar: (0). Permalink
Nedostajući delovi
Svet u oku oluje.
kupljao sam lišće sa staze. Drveće sa kojeg pada se štedljivo trošilo, ostalo je nekoliko poslednjih i upornih listova na njima koji su istrajali u pozamaklu jesen. I bilo je hladno. Nebo kao da je zauvek izgubilo sunce i umesto svoda nada mnom se prostirao hladan sivi bezdan. Magla se nadvijala nad stazom i trajala je umesto vremena. Lišće je beživotno padalo kroz maglu i ležalo na stazi kao usahlo sećanje i zaborav. Kao da sam stajao u tihom centru oluje u kome su padale krhotine iz sveta iznad oblaka, a između je magla kao crna rupa konzumirala svet i život iz svega što bi novo naišlo. Do mene je padalo kao osušeno lišće koje nisam mogao da prepoznam. Samo su zgorela pisma i 
pepeo dospevali iz sveta nada mnom. I ja sam ih sklanjao zajedno sa ostalim lišćem u zaborav. Poneki list bi pao sa nedogorelim krajem i ja sam pokušavao da sastavim sliku od nedostajućih delova. Nalazio sam delove sa jarko žutim opekama i sa tamnije izgaranim potezima. Izgledalo je kao osunčano sećanje u kome se svetlost probila na delovima koji su falili. Kao da je iznad oblaka sijalo sunce u svetu između sna. Samo miljama svetlostnih godina daleko od tame u kojoj sam stajao.
Posted in Poglavlje - Svetlost. Dodaj komentar: (1). Permalink
Osećaj
Ono što budi ljude je nešto velikodušno.
robudio sam se jutros. I kao ponekad, probudio sam 
se nešto ranije nego što bi trebalo. Pre uma, tela i sveta. Kao u svetu između svetova, gde žive bića duhova i duše. Tako sam i ja postojao. Kao osećaj koji je neko probudio, poput ljubavi, samo bez svesti i razuma, i koji se tako oseća kao po prvi put. Ostao je taj obris nečega što me je probudilo u uglu pogleda dok je odlazilo ka prigušenoj svetlosti, i kako se svest probijala postalo je obično svetlo sa prozora. I osećaj je ostao zatrpan kako su se druga čula počela buditi. Ubrzo nije ostalo ništa od toga, i svet je prešao u ovaj još jedan običan dan. Sve je teklo uobičajeno i život je nastavio svojim tokom. Ponekad, takođe, ostanem zaglavljen tamo, između svetova, i to danima. Onda kad odbacim svet, i svest, i svoj razum samo da ostanem tamo, u tom trenutku. I tren postane dan. Ali kad to pokušam da slikam, ili opišem, da to podelim sa drugima; ono ne zahteva ništa od toga, već samo to da postojim u njemu. Jer nema mesta ni vremena nizašta drugo, kao da nema ništa važnije od toga, od istine i ljubavi. I zahvalnosti što me je probudilo.
Posted in Poglavlje - Svetlost. Dodaj komentar: (0). Permalink